Bankari prognoziraju - kurs evra do 115 dinara

Analitičari i bankari prognoziraju kretanje evra i cena u ovoj godini. Za godinu dana domaća valuta u odnosu na evro slabija 10 dinara

Od novogodišnjih do božićnih praznika evro je oslabio za gotovo dinar, tako da je ponovo na nivou koji prelazi 106 dinara. Ekonomisti smatraju da će dogodine kurs biti stabilan, jer sledi prodaja Telekoma, a cela godina će biti predizborna. Ali, niko od njih nije spreman da licitira koliko će da iznosi ta “stabilnost”, odnosno koliko će dinar da oslabi. Bankari očekuju da će dostići 115 dinara. Slabljenje domaće valute, kako kažu alalitičari Rajfajzen banke, u odnosu na evro je posebno problematično za privredu i građane, usled monopolističkih položaja u mnogim industrijama, a naročito u proizvodnji i prodaji prehrambenih proizvoda i činjenici da je ekonomija visoko evroizirana. Spirala slabljenja dinara i rasta cena, inicirana polovinom 2010. godine, rezultirala je rastom potrošačkih cena od 11,5 odsto na godinu, u decembru 2010. godine, dok je devizni kurs oslabio u toku godine za 10,5 odsto.

- Da bi se konkurentnost privrede očuvala, razvoj deviznog kursa bi morao da prati inflatorna kretanja, odnosno dinar bi morao da se pomera za iznos razlike u inflaciji u Srbiji i evrozoni, tako da su očekivanja da u narednoj godini kurs evra u odnosu na dinar neće preći granicu od 115 - kažu analitičari Rajfajzen banke. - U narednoj godini ističe aranžman sa MMF dok počinju predizborne kampanje za redovne parlamentarne izbore koji će se održati u 2012. godini. Najveći izazov sa kojima se suočava vlada u narednoj godini je svakako poštovanje novih fiskalnih pravila koja će stupiti na snagu od januara, dok će glavni izazov kreatora monetarne politike biti vraćanje inflacije u koridor postavljen za narednu godinu.

- Ranije oficijelni stav centralne banke da kurs ne sme da narušava konkurentnost domaće privrede zaboraviće se u narednih 15 meseci. NBS će dobiti dodatnu “municiju” od prodaje “Telekoma”, za odbranu kursa - kaže Goran Nikolić, ekonomista.

Otpis kredita

Najveći izazov za banke, prema rečima Olivera Regla, predsednika IO Rajfajzen banke, biće kako uskladiti pritisak na prihode, s jedne strane, i rastuće troškove, s druge strane. Ovde, pre svega, mislim na rezervisanja i otpis problematičnih kredita, koji će i u 2011. biti vodeći problem sektora.

- Očekujem da će tokom sledećih pet godina značajan broj manjih banaka promeniti vlasničku strukturu - ističe Regl.

Upoređivanje

4. januara 2010. godine evro vredeo 95,98 dinara

4. januara 2011. godine evro vredeo 106,01 dinara

RTS: Ekonomska očekivanja u 2011. godini

Kad je reč o ekonomiji, problemi i u 2011. godini ostaju isti, ali uz odgovornu ekonomsku politiku može biti bolje, smatraju ekonomisti. Iako izgledaju kao ekonomski, izazovi u 2011. su u stvari čisto politički, smatraju pojedini analitičari.

U proteklih 12 meseci inflacija je premašila sva očekivanja i posle trogodišnje pauze ponovo zabležila dvocifreni rast - čak 11,5 odsto.

Za evro je potrebno gotovo deset dinara više nego prošlog decembra, a bez posla je bar petina radno sposobnih sugrađana.

I u novoj godini problemi ostaju isti ali uz odgovornu ekonomsku politiku može biti bolje, ocenjuju stručnjaci i dodaju da svaki dan odlaganja znači izgubljena tri dana u budućnosti.

Opterećeni sa 65 različitih taksi, poreza i doprinosa, pritisnuti visokim kamatama i dugovima, dok polovina ekonomije posluje mimo zakona, privrednici su pisali i Deda Mrazu ne bi li skrenuli pažnju na nagomilane probleme.

"Izazovi su isti - smanjenje tražnje i kupovne moći i dalje će siromašiti poslovanje. Drugi veliki izazov biće radikalno otpuštanje radnika i treći velika nelikvidnost preduzeća koja duguju između sebe i državi", kaže Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

O stepenu poverenja malih i srednjih preduzeća u ono što se obećava govori i Kneževićeva izjava da je i Deda Mraz obavešten o problemima.

"Kritično mesto jeste budžet i deficit, koji je smanjen na četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. Izazov jeste da je donošenje budžeta bilo teško, što ukazuje da postoji objektivna opasnost da se on možda ne ispoštuje", kaže ekonomista Pavle Petrović, istakvši da će u 2011. pare od privatizacije značiti pritisak da se poveća javna potrošnja.

Petrović smatra da bi povećanje javnog duga bilo loše što bi povećalo potrošnju, a inflacija ne bi bila obuzdana.

"Postoje objektivne osnove da se inflacija, koja je visoka, spusti na razuman nivo, oko pet do šest odsto, da se smanji deficit i da se ceo iskoristi za infrastrukturu i investicije", kaže Pavle Petrović.

U tom slučaju, kaže Petrović, može se očekivati tri odsto privrednog rasta, navodeći da sredinom godine možemo da dostignemo 2008. godinu.

"Ključni izazov biće da se inflacija svede na tri do šest odsto, zatim da se privuku investicije, domaće ili strane, i da se novac od 'Telekoma' ne potroši na kampanju. Iako izgledaju kao ekonomski izazovi su u stvari čisto politički", kaže Biljana Stepanović, ekonomski analitičar.

Stepanovićeva navodi da ako se sluša sopstveno iskustvo i razum verovatnoća da se pozitivno odgovori na te izazove je mala, bez obzira na izjave predstavnika vlasti koji na sve gledaju sa izvesnošću.

Svi se slažu da država mora da štedi, a ako se zadužuje da to bude isključivo za infrastrukturu. Moraju se popraviti uslovi poslovanja, samo što za to nije dovoljno 12 meseci.

(Novosti, RTS)